Uticaj globalnog društva na društvene odnose u lokalnoj zajednici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Filozofski fakultet

Друштвена структура-релативно стабилан склоп односа између елемената из којих се једно друштво састоји (друштвено деловање појединаца, група, организација и установа), који све елементе повезују у сложену и релативно трајну целину.
Структура/склоп, а не структура/састав као синоними, јер структура укључује и правило повезивања саставних елемената.
Разлике између појма структура и појма систем. Систем је структурно и фукционално усклађена непротивречна целина успостављена плански, а структура може да буде и противречан а при том спонтани склоп односа.
(Правни систем је адекватна формулација).
Институциони систем – глобална нормативно правна организација коју чине релативно стабилни привредни, политички и културни подсистеми, уз право као најефикаснији и најуниверзалнији механизам иснституционализације свих друштвених процеса и најважнији саставни елемент свих друствених организација и установа.
Глобални друштвени систем (намеравани поредак) – поред глобалног институционалног система и нормативне организације укључује и формално организоване друштвене групе (организације) као глобалне актере, заједно с њиховим вредносним и идеолошким орјентацијама и групним интересима.
Овај социолошки појам је једноставнији од социолошког појма глобално друштво (укључује и спонтане друштвене процесе и неформалне групе; динамичнији појам), а шири је од нормативног појма институционални систем (ипак је и код њега нагласак на институционалном аспекту).
Разликовање ових појмова је суптилно, али је методолошки/социолошки веома значајно. Синтагма глобални друштвени систем више наглашава институционални аспект друштва и односи се пре свега на манифестно, кристализовано и формализовано деловање и понашање – на оно што је “намеравани поредак“, који је стваран ствесним настојањима актера да организују друштвени живот на пожељан начин и посредством правне регулативе.
С друге стране, социолошки појам глобално друштво укључује у себе још и спонтане друштвене процесе ( друштвено - културне творевине ) и спонтано (неформално) организоване друштвене групе, почев од њихових интеракција на микро - нивоу до историских промене на глобалном плану.
Утолико, структуру глобалног друштва не чини само институционални систем (и ако тј. његово језгро), већ и “спонтани поредак“ процеса, односа и творевина (културна традиција и др.)
Утолико појам глобално друштво омогућава у већој мери социологу да проучава не само оно што је манифестно, формално, намеравано, са системом сагласно; да анализира и оно што је латентно, неформално, спонтано, систему супростављено, као и да уз оно што је актуелно да проучава и оно што је прошло и оно што је тенденцијски могуће. Дакле, зато што поред проблема глобалне друштвене структуре укључује у себе и проблеме друштвених промена и развоја, израз глобално друштво је динамичнија социолошка категорија од синтагме “глобални друштвени систем“.
И појам “систем“ има, међутим, неке предности у социолошкој анализи. Он је примеренији за означавање и проучавање друштвених појава које су чврсто кристализоване, правно формализоване, прецизно одређене и јасно разграничење од других сл. појава.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]